Polis i filozofija (Antička filozofija i njen istorijsko politički horizont)

Sadržaj:

I ODREĐENJE FILOZOFIJE (1. Konstituisanje pojma: između mita i nauke; 2. U liku metafizike: utemeljenje i svrha filozofije 3. Društvene funkcije "svetovne mudrosti"; 4. Filozofija, politika, istorija)

II POJAM ANTIČKE FILOZOFIJE

III POLIS - IZVOR I UTOKA GRčKOG NAČIN ŽIVOTA

IV FILOZOFIJA PRIRODE (arche, telos, logos: 1. Počelo/Iskon ili koreni stvarnosti (Milećani); 2. Tajna brojeva i seoba duša (Pitagorejci); 3. Logos i polemos (Heraklit); 4. “Velika Grčka” i religijska kriza (Ksenofan); 5. Večno, nepokretno i nedeljivo Jedno (Elejci); 6. Ljubav i Mržnja (Empedokle); 7. Intervencija Uma (Anaksagora); 8. Punina i praznina bića - atomisti)

V FILOZOFIJA ČOVEKA (arete i ethos: 1. Besedništvo i sofistika; 2. Sokrat)

VI PLATONOVA FILOZOFIJA (eidos i paideia: 1. Počeci; 2. Sazrevanje; 3. Akme; 4. Pozni spisi)

Teorijske pojmove i argumentaciju ranogrčkih filozofa i Platona autor sagledava kroz prizmu istorijskog horizonta filozofije, a posebno je usredređen na rasvetljavanje složenih odnosa između filozofije i politike. U knjizi se pokazuje da bez određene političke i istorijske konstelacije ne bi uopšte bio moguć nastanak filozofije, baš kao ni razumevanje njenih slojevitih značenja. U tom smislu se naglašava značaj polisa, kao specifične grčke forme organizacije države, koja je trebalo da održi jedinstvo i običajnost zajednice, a da istovremeno oslobodi prostor za neodoljivi nalet individualizma.

Motto knjige jeste neraskidiva povezanost i međuuslovljenost teorijskog i praktičkog. U prilog rečenom stoji i zapažanje da pri tumačenju presokratovskih filozofa autor ne elaborira samo njihove kosmološke teze, nego i ta najranija promišljanja onoga što je u osnovi svih stvari dovodi u vezu sa određenim političkim posledicama po tadašnji društveni poredak, ili, pak, sa gnomama ovih filozofa, koje su moralnog i poučnog karaktera. U tom smislu jasno je da u autorovoj interpretaciji filozofskih škola upravo Platonova misao zadobija istaknuto mesto jer su baš u toj filozofiji teorijske kategorije neodvojive od pojmova koji ulaze u sferu etike i politike. Preciznije rečeno, Platonova politička filozofija ne može se adekvatno razumeti bez njenog odnosa sa teorijom ideja, niti, pak, ideja Dobra i ideja pravičnosti mogu biti valjano razjašnjeni bez odnosa sa platonovskom konstrukcijom idealne države. Platonovi pozni spisi, gde dominiraju ontološke i epistemološke teme, a u kojima je argumentacija logički strožija nego u ranijim dijalozima, ne predstavljaju puke misaone vežbe, već su od bitnog značaja i za razumevanje i vođenje „dobrog života“. Analiza Platonovih dela urađena je po vremenu njihovog nastanka čime se prvi put na srpskom jeziku daje kritička geneza njegovog celokupnog stvaralašta.